Прибинић - Капи завичаја 2/2 део Video

Емисија "Капи завичаја" РТРС Први део Документарни програм

До пред крај 20. вијека мјештани су насеље називали Прибињић. Не зна се засигурно како је Прибинић добио име, али најчвршћа претпоставка је да име долази од неког истакнутог сеоског кнеза Прибина. Једна анегдотска верзија каже да су Прибинићу име дали словеначки радници који су радили на увођењу пруге. „Прибинић, према тој верзији, долази од словеначког „Pri bi nič, што би требало да значи да прије пруге ту није било насеља.
Прибинић има деветогодишњу основну школу »Стеван Душанић«. Школа има подручна одјељења у Липљу, Шњеготини, Парлозима и Г. Булетићу. Прота Стеван Душанић је својевремено много чинио на напредовању насеља и просветљавању становништва.
Црква Св. Цара Константина и Царице Јелене изграђена је 1900. године, а султанов ферман за цркву обезбјеђен је још 1857. године.
Прибинић има канцеларију поште (74276).
У згради некадашње жељезничке станице данас се налазе амбуланта и матични уред.

Ускотрачна пруга Усора-Прибинић подигнута је 1881. године, а 1884. године је изграђен и пут Добој—Бања Лука (преко Прибинића). За фабрику »Дестилација« која је деценијама била носилац привреде у Теслићу првобитно је планирано да се подигне у Прибинићу, али је накнадно одлучено да се измјести 15 km ближе Добоју, гдје је тиме настао град Теслић. У Прибинићу је успостављена Шумска управа, а подигнуте су пилана и сушара шишарки. За досељене раднике подигнуте су двије католичке цркве, по једна у Теслићу и Прибинићу. Црква у Прибинићу је подигнута 1900. године, била је дрвена, па је након другог свјетског рата уклоњена. Тек када је одлучено да се подигне католичка црква и старосједјелачко становништво је добило дозволу да се подигне православна црква. Православна црква и данас постоји у Прибинићу.