Aca Lukas - Ja Zivim Sam

лагано падо као с воћки цвет, о, како вечерас, о како бих радо одлетела некуд далеко у свет, некуда далеко кроз светове снежне као лептир лак, и некоме хтела рећи речи нежне, топле, лепе, нове какве не зна свак. И сутона целог снег је тихо падо, уморан и густ. Вечерас бих неког угледала радо, али њега нема. Пут је давно пуст. Само с бледог неба белој земљи слећу пахуље кроз зрак. О, како је болно кад ти доћи неће неко кога чекаш, а спушта се мрак. Десанка Максимовић


















